[ Pobierz całość w formacie PDF ]
ali ujedinjenih dubokom estetikom koja uoblièava alatke za predusretljive
ruke.
Sve to je saznao tokom potraga za hranom, u pauzama koje su sada izgledale
nepodnoaljivo duge. U peveu je bilo raznih ljudi, nauèio je to dok se pogaðao
sa njima. Mo~da je tako i moralo biti, da bi uspelo. Bilo je bezbroj onih sa
zamagljenim mozgom, pa punih svakidaanjih zabluda, tipova koji koriste
emocionalne sisaljke da bi se uopate zadr~ali u mestu. Niata u prirodi nije
govorilo da bi ~ivot trebalo da je lak.
29. KO`IJEV HORIZONT
"Svima vam je jasno", reèe Nika preko prostranog trpezarijskog stola, "da se
ne mo~emo zaista vratiti tamo gde smo bili?"
Sazvala je zvanièan porodièni skup posle veèere, bez æaskanja i dodatnih
aoljica kafe da im zamagle um. Svi su sedeli uspravno, pristojno uozbiljeni.
Angelina zapanjeno za~mirka. "Ne?"
Niki se izgleda èinilo da je to oèito. "Glava crva ne mo~e da ugrize sopstveni
rep."
"Ah?" Najd~el nije shvatio.
"Ako se jedan kraj naae crvlje rupe suviae pribli~i drugom, nastupiæe
kvantno-mehanièke posledice. Èestice æe se spr~iti u kvantnoj peni, koja æe
delovati kao pritisak. To dr~i krajeve razdvojene, kako se petlja ne bi
zatvorila."
Bend~min je bio zbunjen. "Èestice? Zaato?"
Nika ukljuèi dijagrame, koji su lebdeli tik ispod uglaèane povraine stola.
Nestvarne aeæerleme, ~uti konusi preseèeni purpurnim, kosim ravnima.
"Crv ne mo~e da prbili~i glavu repu, ne mo~e da priðe dalje od onoga ato se
zove Koaijev horizont. Ako bi se to desilo..."
Iz plave glave crva pljusnu vrelo zraèenje. Iz repa takoðe. Oluja sudara
zraèenja razdvoji glavu i rep.
Najd~el je nekada mogao da se razabere u ovim euklidskim lepotama, ali sada mu
je bilo dovoljno da pusti Niku da isprièa èinjenice - ili bolje teoriju, brzo
se ispravio. Razlika je bila velika. "Ako bi se suviae pribli~ile", govorila
je Nika, "mogao bi da se vratia tamo odakle si poèeo i da spreèia samog sebe u
tome."
Bend~amin odmahnu glavom. "Zaato bih to ~eleo?"
Nika se nasmeja, oèiju okru~enih bezbrojnim boricama. "Fizika ne mari da li ti
~elia. Reè je o tome ata mo~ea. Pokuaaj da stvoria paradoks u uzroènosti i
svemir æe te spreèiti - smesta."
"Ovaj... kako?" usudi se Najd~el.
Nika pokaza prepletenu mre~u linija svetova, kosih povraina proseèenih kroz
prostor dogaðaja. Najd~el klimnu kao da razume, i zapravo je i shvatio makar
deo. Ali iznenadio se koliko predusretljiva jednostavnost, ugraðena u um
primata koji uèe da bacaju kamenje i tuku se motkama po suvim ravnicama
Afrike, mo~e da tako veato odmerava savijanje i tkanje lavirinata pevea.
Predrasude preruaene u fiziku... verovatno.
Nikina bleda logika bila je gotovo ubedljiva. Gotovo.
Svet im se sveo na najbitnije.
Peve oko njihovog imanja je svetlucao. Dogaðaji, razdoblja, èitave uniatene
istorije zasvetlucale bi i zamrle.
Nazad, sve viae nazad.
Crv je sada skretao, krivudao svojim zmijolikim putevima na ogromnom povratku.
Page 66
ABC Amber Palm Converter, http://www.processtext.com/abcpalm.html
U ovome nije mogla da se proraèunava brzina, kako reèe Nika, jer se stepen
napretka kroz vreme ne mo~e meriti u odnosu na vreme. Ljudska perspektiva to
ne mo~e da prati, i Najd~elovo prilièno klasièno obrazovanje javi mu u
seæanje: `to ne mo~ea da izmeria, ne mo~ea da znaa.
Ali svi su znali da su zalihe potrebne za èuvanje Itovog tela i mo~danih
æelija na izmaku. Dr~ati ga ohlaðenog na kritiènoj temperaturi - ispod
termalnih oateæenja, a iznad minus 110 stepeni Celzijusa, gde poèinje stres -
znaèilo je troaenje energije i teènosti za cirkulaciju.
"Neæe izdr~ati joa mnogo", reèe Angelina sa podoènjacima.
"Prokletstvo!" Najd~el tresnu pesnicom po trpezarijskom stolu, gde su
svetlucali prikazi Itovog stanja. "Moramo neato da smislimo."
Angelina je bdela kraj Itovog rezervoara i bila je iznurena, ali ona je te
sisteme najbolje poznavala, i od njenog sporog, tu~nog odmahivanja glavom
Najd~elu se ste~e srce. "Ne vredi. Moramo da se vratimo u naae doba. Onda mogu
da naðem rezervu."
"Ako stignemo u du~u pauzu", reèe Nika glasom punim nade, "mo~emo poæi u
potragu..."
"Nema vremena, jer pauze su sve kraæe. A napolju je sve èudno." Angelina
umorno odmahnu rukom na tu ideju. "Ne bih verovala nièemu ato naðemo."
"To prokleto svetlucanje ionako je sve br~e i br~e", reèe Bend~amin.
"Nadam se da to znaèi kako..." Nika je oklevala, nagonska uzdr~anost nauènika,
"u nekom smislu, ubrzavamo ka ustima crva."
"I ja se nadam", aapnu Angelina. "Nadam se, nadam se."
30. UDOBNA SUMNJA
Najd~el je odrastao u pristojno skeptièkom engleskom domu. Sumnjao je u
uètivo-ledenu glazuru u koju se pretvorila Engleska crkva, u èvrstu nevericu u
sve ato je natprirodno ili nadljudsko, u zbijanje svega smrtnog u bledu i
tanku druatvenu etiku. Nikakav Bog ne mora da se pojavljuje naaoj Crkvi,
priznaje se jedino vera povezana sa predelima uma, Engleska crkva, aleluja.
Udobna sumnja pohabane religioznosti, pomislio je.
Peve ga je nauèio da su prostor i vreme posluani, presavijeni oblici jedno
drugog. Sada su putovali vremenom jednako lako kao i prostorom - osobina koja
je u drevnim tekstovima pripisivana iskljuèivo Bogu, i to svemoænom.
Ako ima boga, onda bi On ili Ona ili - po Najd~elu najverovatnije - To moglo
da, delujuæi strogo u skladu sa zakonima fizike (koje je najverovatnije
To i stvorilo - ali tu postoji zanimljiva rasprava), posegne vremenom unazad.
Moglo bi da deluje na proalost, iako se, recimo, Najd~elu èini da su se ti
dogaðaji veæ odigrali. Mozgao je o tome sve dok nije poèeo da se moli, tiho i
redovno. Bio je uveren da ga u mladosti niata ne bi viae zapanjilo.
Poznavao je i voleo ljude koji su umrli teakom smræu. Molio je Boga da se
iska~e u proalom vremenu - ne da bi promenio tok dogaðaja, nego da bi uaao u
um samrtnika. Da ih oslobodi nepodnoaljivih muka, oatrog bola, straanog
kajanja, ledenih strahova koji su ih obuzimali u poslednjoj agoniji.
Mo~da je to moguæe i mo~da æe veliko To uèiniti tako. A mo~da i neæe.
Ali poato je razmislio, znao je da je morao da pokuaa. Aleksandrija, ~ena.
Ièino, prijatelj. Sada imena, onomad ljudi. Agonije.
Potom, sasvim nelogièno, poèeo je da se moli za Ita. Za sada nije znao da li
sudbina njegovog sina le~i u proalosti ili buduænosti. Kada bi zatvorio oèi,
video bi Ita onakvog kakav je bio kad se vratio iz sakupljaèkog pohoda dok su
ostali bolovali. Njegovo preplanulo lice bilo je tamno, kovrd~ava kosa crna i
[ Pobierz całość w formacie PDF ]